1. О, што дивно беше јутро,
сунца сјај у шумици.
Пчеле зује, птице поју.
Све плива у музици.
Док у сени луга Џозеф тражи Бога љубави.
Док у сени луга Џозеф тражи Бога љубави.
2. Смерно кличи кротко пита, молитва то прва му,
али греха сила мрска у очај дух сурва му.
Узда се у Оца с’неба и вера му не клону.
Узда се у Оца с’неба и вера му не клону.
3. Изненада светлост сиђе од поднева сјајнија.
Стуб се сјајни на њег’ спушта. Слава га обавија.
Отац Бог и Син му тад се јаве, небесника два.
Отац Бог и Син му тад се јаве, небесника два.
4. “Ово Син мој љубљени је”, Отац рече: “Слушај га”.
Молитва му услишена, Џозеф слуша господа.
Какав занос га испуни, виде Бога живога.
Какав занос га испуни, виде Бога живога.
Текст: Џорџ Менверинг, 1854–1889
Музика: Силванус Билингс Понд, 1792–1871; прерадио: А. К. Смит, 1840–1909