1. Спаситељ славни умире,
измири закон прекршен.
Умире Он, за грех жртва.
Умире Он, за грех жртва.
Човек да живи, славу освоји.
2. Криви му бол исмевају,
тело му, гле, пробадају.
Умире Он, за грех жртва.
увредама га презиру,
трњем га плетеним крунишу.
3. У мукама је висио,
ал’ глас Он није пустио.
Високи позив испуни.
Високи позив испуни.
Његовог Оца вољу прослави.
4. ”Склони Оче чашу ову.
Но, ако желиш испићу.
Изврших што ми даде ти.
Изврших што ми даде ти.
Дух мој прими сад к’себи.”
5. Умре Он и на призор тај,
повуче сунце сав свој сјај.
Тресе се земља од бола.
Природа сва уздахнула,
речима страшним ”Бог је мртав!”
6. Жив је Он и крај симбола
клечимо понизно ми сад.
Желимо бити послушни.
Желимо бити послушни,
Његове хвале сад достојни.
Текст: Елајза Р. Сноу, 1804–1887
Музика: Џорџ Керлес, 1839–1932